Četvorica ratnih lidera OVK su nepravosnažno osuđena za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistva desetina Srba, Roma i Albanaca koje je vrh OVK proglasio za kolaboracioniste u pritvorima u 14 opština na Kosovu i u dve oblasti u Albaniji od marta 1998. do juna 1999.
Sud je Tačija, Krasnićija, Veseljija i Seljimija proglasio krivim za protivpravno hapšenje najmanje 385 osoba,okrutno postupanje nad najmanje 49 osoba, mučenje više od 303 lica i ubistvo najmanje 96 pritvornika.
Posle osuđujuće presude, više od 150 žrtava koje su učestvovale u suđenju imaju pravo da od osuđenih naplate obeštećenje za pretrpljene zločine.
Prema presudi, ti zločini bili su počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo preuzimanje kontrole nad Kosovom nasiljem nad svima koji je OVK proglasila protivnicima.
Taj kažnjivi cilj, sva četvorica osuđenih su, kao ključni članovi Glavnog štaba OVK, osmislila i sprovodila, svesna da to podrazumeva činjenje ratnih zločina, u kojima su i sami učestvovali, a koje nisu sprečili, ni kaznili, utvrdilo je raspravno veće.
Presudom je kao dokazano utvrđeno da je “najkasnije od 1994. Glavni štab OVK” postojao kao “politički i vojni organ” koji je, kao sredstvo za ostvarenje nezavisnosti Kosova, usvojio “vojna silu i nasilje nad onima koji su im se suprostavili”.
Tači, Krasnići, Veselji i Seljimi bili su, prema presudi, ključni članovi tog štaba i primenjivali “kažnjiva sredstva” za ostvarenje cilja” – sistematsko i nezakonito lišavanje slobode, zlostavljanje i ubijenje svih koje su proglasili za neprijatelje.
“Zajedno su kontrolisali sprovodjenje kažnjivog cilja, preuzimali odgovornost za krivična dela i kreirali politiku nekažnjivosti”, rekao je u sažetku presude predsedavajući sudija Čarls Smit (Charles Smith).
Tači je, po presudi, “imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog cilja, koji je podrazumevao uspostavljanje zatvoreničkih objekata, otkrivanje pojedinaca koji su smatrani protivnicima OVK, njihovo hapšenje, lišenje slobode, i, po potrebi, ubijanje”.
Na meti OVK, u skladu sa proklamovanim ciljem, našli su se Albanci, koji su neosnovano proglašeni za saradnike srpskih vlasti, Srbi i Romi.
U okviru “specijalnog rata” koji je protiv njih vodio s optuženima na čelu, Glavni štab OVK je objavljivao saopštenja “kojima su podsticana i tolerisana krivična dela nad protivnicima”.
Sudsko veće zaključilo je da je Tači “lično učestvovao u izvršenju krivičnih dela, uključujući hapšenje, proizvoljno lišenje slobode i saslušanje 13 poslanika” samoproglašene Skupštine Kosova, kao i u hapšenju i ubistvu pripadnika OVK Behajdina Alaćija.
“Krasnići je, kao portparol i zamenik komandanta OVK, imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju politike ciljanih napada na protivnike”, piše u presudi.
On je saopštenjima “podsticao” zločine nad navodnim protivnicima OVK koja je, potom, javno i preuzimala odgovornost za likvidacije i “kaznene mere”.
Sudije su citirale poruku iz jednog saopštenje GŠ OVK:”Kolaboracionisti se upozoravaju da ćemo ih pobiti ako nastave pogrešnim putem”.
Kadri Veselji,koji je bio šef obaveštajne službe OVK, prema presudi je kao primarni zadatak imao otkrivanje, praćenje i neutralisanje osoba proglašenih za “kolaboracioniste”.
On je “lično učestvovao” u progonu tih “protivnika” OVK “od kojih je veliki broj na kraju ubijen”.
Kao glavni operativac i inspektor OVK, trećeoptuženi Seljimi je “tolerisao teška kršenja medjunarodnog humanitarnog prava” i na “niz načina” doprineo ostvarivanju zločinačkog cilja.
Sud je prvostepenom presudom oslobodio optužene krivice po pet tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti, utvrđujući da nije postojao “sistematski i rašireni napad OVK na civilno stanovništvo”, što je nužan uslov za to krivično delo.
Takođe, sud je utvrdio da optuženi ne mogu biti osuđeni za zločine počinjene po završetku rata na Kosovu, utvrdivši da je rat okončan 20. juna 1999., kao što je tokom procesa tvrdila i odbrana.
Tači, Krasnići, Veselji i Seljimi proglašeni su krivim za proizvoljno i nezakonito lišavanje slobode najmanje 385 osoba od aprila 1998. do juna 1999.
Po presudi, OVK je u 14 opština na Kosovu i u dve oblasti u Albaniji “hapsila i odvodila u pritvore” žrtve “koje nisu učestvovale u neprijateljstvima” uz neosnovane i “na glasinama” zasnovane optužbe da su “srpski kolaboracionisti, špijuni, izdajnici”.
Pritvorene su, potom, pripadnici OVK držali pod nehumanim uslovima, uz nedovoljno hrane i vode, “vezane kao životinje”.
Presudom je utvrđeno da je u pritvorima OVK surovom postupanju bilo podvrgnuto 348 osoba, a da su 303 lica bila mučena.
“Mnogi pripadnici OVK fizički su zlostavljali zatvorenike, redovno šutirali i surovo premlaćivali kundacima, motkama, drškama sekira” i drugim predmetima, rekao je sudija Smit.
Po iskazima preživelih svedoka, neke zatvorenike su vojnici OVK prebijali dok su “visili naglavačke”, a druge su “terali da se biju medjusobno”.
Po rečima sudije, neki zatvorenici umrli su od batina, a jedan je u pritvoru u Lapušniku tražio: “Dajte mi metak, nemojte da se mučim”, na šta mu je pripadnik OVK odgovorio: “Nema metka za tebe, uzimaćemo ti život malo po malo”.
Pritvorenike su pripadnici OVK izvodili i na “lažna pogubljenja”, čupali su im nokte, lomili udove, nanoseći im “težak fizički i psihički bol”.
U okviru “smišljenog nehumanog držanja i mučenja”, OVK je “grubo saslušavala” pritvorene o “kolaboraciji sa Srbima…zašto nisu u OVK”, uz optužbe da su “Rugovini izdajnici”.
Raspravno veće sve je to okvalifikovalo kao “umišljajno nanošenje bola sa ciljem iznudjivanja priznanja” uz “diskriminaciju” na političkoj i nacionalnoj osnovi.
Proglasivši optužene krivim za ubistvo kao ratni zločin, sud je utvrdio da su u 12 opština na Kosovu i u jednoj oblasti u Albaniji, pripadnici OVK “izazvali smrt najmanje 96 lica koja nisu učestvovala u neprijateljstvima”.
Žrtve su ubili hicima iz vatrenog oružja ili su one preminule “od posledica premlaćivanja”.
“Tela nekih ubijenih nikada nisu pronadjena”, naznačio je sudija Smit.
Po presudi, krivična dela za koja su osudjeni Tači, Krasnići, Veselji i Seljimi, suprotno tvrdnjama odbrane, nisu predstavljala osvetu ili banditske akte, već su bila deo plana koji su oni osmislili i sprovodili lično i uz pomoć drugih.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, presudom su navedeni i oficiri OVK: Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj,Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Osuđeni imaju pravo da ulože žalbu na današnju presudu. U kaznu će im biti uračunato vreme koje su do sada proveli u pritvoru u Hagu, od 4. i 5. novembra 2020. kada su bili uhapšeni na Kosovu.
Na kraju suđenja, u februaru ove godine, tužioci su zatražili da sudsko veće sve optužene proglasi krivim i osudi na po 45 godina zatvora.
Optuženi su tvrdili da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu i zatražili su da ih sud oslobodi.
Presudu je izreklo raspravno veće u kojem su, pored predsedavajućeg sudije Smita iz SAD, članovi bili Kristof Barte (Christoph Barthe) iz Nemačke, Ginel Metro (Guinael Mettraux) iz Švajcarske i rezervni sudija Fergal Gejnor (Gaynor) iz Republike Irske.
Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila prošle godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
Sudjenje je bilo proglašeno završenim 18. februara, a veće je dva puta produžilo rok za izricanje presude zbog složenosti i obima postupka.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
