Pod vedrim ljetnjim nebom, u dvorištu Kulturnog centra Vrt 369, razgovor o Aristotelu gotovo je prirodno prizvao sliku antičke agore. Okupljeni su, baš kao nekada u staroj Grčkoj, sjedeli u krugu i razgovarali o književnosti, filozofiji i ljudskoj prirodi, dok je povod susreta bio novi prijevod Aristotelove „Poetike“. U takvoj atmosferi, promocija u domu dr. Nermina Duštinca prerasla je u večer posvećenu dijalogu, tumačenju i preispitivanju jednog od najuticajnijih djela evropske misli.
Pred brojnom publikom razgovaralo se ne samo o novom prevodu jednog od najuticajnijih tekstova zapadne književnosti, već i o tome zašto Aristotel i danas ostaje naš savremenik.
Autor prijevoda Dejan J. Lučić objasnio je da novi prijevod nije nastao iz želje da zamijeni Miloša Đurića, već da dopuni i osavremeni čitanje teksta na osnovu novijih filoloških saznanja.
„Miloš Đurić nije imao postavku grčkog teksta kakvu danas imamo. Prevodi su nastajali na osnovu različitih izdanja, a ja sam radio prema najnovijem kritičkom izdanju Leonarda Tarana i Dimitrija Gutasa“, istakao je Lučić.
On je naglasio da razlike nisu revolucionarne, ali da nisu ni beznačajne, posebno kada je riječ o tumačenju pojedinih pojmova. Zato je novo izdanje opremio obimnim komentarima.
„Ova knjiga zahteva ozbiljne komentare. Đurićev prevod je divan i iz njega isijava ljubav prema starogrčkom jeziku, ali sam smatrao da je potrebno neka mesta dodatno objasniti i proširiti“, rekao je Lučić.
Filozof Dušan Vučković podsjetio je da je „Poetika“, najjednostavnije rečeno, knjiga o tome kako nastaju priče.
„Kad danas pročitate dobar roman, pogledate dobru seriju ili film, videćete da su mnogi principi koje prepoznajemo kao uspešno pripovedanje već bili opisani kod Aristotela“, rekao je Vučković.
Njegovo izlaganje bilo je posvećeno jednom od ključnih Aristotelovih pojmova – hamartiji, odnosno tragičnoj pogrešci.
„Vekovima se ova reč pogrešno prevodila kao tragični greh. Lučićev prevod nas vraća izvornom značenju. Hamartija nije greh iz bahatosti, već pogrešna procena – kada grešeći niste znali da grešite“, objasnio je Vučković.
Prema njegovim riječima, upravo zato tragedija i izaziva snažno saosjećanje.
„Junak koji čini hamartiju nije loš čovek. On ne greši zato što je grešan, već zato što je čovek. Zato njegov pad u nama ne izaziva osudu, već duboko saosećanje. Shvatamo da je to moglo da se desi i nama“, rekao je on.
Kao primjer savremene tragedije koja dosljedno prati Aristotelove obrasce naveo je roman „Muzej nevinosti“ Orhana Pamuka, pokazujući kako antički obrasci i danas oblikuju književnost.
Pisac Enes Halilović govorio je o svijetu u kojem je Aristotel stvarao, podsjećajući da su razgovor, pozorište i zajedničko promišljanje bili temelj grčke kulture.
„Glavno gorivo ljudsko tada je bio razgovor. Kao što mi večeras sedimo i razgovaramo“, rekao je Halilović.
On je podsjetio da su antičke tragedije bile mnogo više od književnosti.
„Euripid, Sofokle i Eshil verovali su da kroz tragediju mogu da oblikuju društvo. Smatrali su da će tragika dovesti ljude do katarze i pokazati im da loši postupci imaju posledice“, istakao je.
Govoreći o značaju novog prijevoda, Halilović je naglasio da Srbija danas ima malo prevodilaca koji mogu da rade direktno sa starogrčkog jezika.
„Veliko je bogatstvo da Srbija ima čoveka kao što je Dejan Lučić, koji se svakog dana vraća starogrčkom jeziku i tumači ga savremenim čitaocima“, rekao je.
Posebnu pažnju publike privuklo je izlaganje doktora Nermina Duštinca, koji je Aristotelovu teoriju povezao sa svojim dugogodišnjim iskustvom u liječenju ljudi.
„Ova knjiga nije samo skup pravila za pisanje. Ona je na neki način i skup pravila za život“, rekao je Duštinac.
Govoreći o Aristotelovom pojmu katarze, on je istakao da umjetnost ima duboko ljekovito dejstvo.
„Mi ne možemo da prepoznamo tugu u tragediji ako tu tugu već ne nosimo u sebi. Kada je prepoznamo, ona nas vraća našem iskustvu i tada dolazi do pročišćenja. Upravo zato je umetnost lekovita“, kazao je.
Po njegovim rečima, ljudi se mijenjaju tek kada uspiju da izraze ono što nose u sebi.
„Mi se ogledamo u drugima. Prepoznajući kod drugog ono svoje, postajemo sposobni da izrazimo sopstvena osećanja. A kada ih izrazimo, tada dolazi do promene“, rekao je Duštinac.
Tokom večeri više puta je istaknuto da „Poetika“ nije samo knjiga o tragediji i književnosti, već i knjiga o ljudskoj prirodi. Upravo zato, više od 2.300 godina nakon što je napisana, ona i dalje postavlja ista pitanja koja postavljamo i danas: zašto griješimo, kako razumijemo sopstvene odluke i na koji način umjetnost može da nam pomogne da bolje razumijemo sebe.
Novi prijevod Dejana J. Lučića, zaključili su učesnici promocije, predstavlja priliku da se jedno od temeljnih djela evropske kulture pročita iznova i sagleda iz perspektive savremenog čitaoca.
