Na Kopaoniku je danas puštena u rad žičara s kabinama – “gondola” Brzeće-Mali Karaman, u koju je Javno preduzeće Skijališta Srbije uložilo 27 miliona evra.
Izgradnja žičare dužine 3,6 kilometara, počela je juna prošle godine. Žičara s 28 stubova ima 74 kabine sa po 10 mesta i može da preveze 1.600 osoba na sat. Vožnja od sela Brzeća do vrha Mali Karaman traje 12 do 15 minuta, zavisno od vetra i opterećenosti.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić koja je s ministarkama privrede Anđelkom Atanasković i turizma Tatjanom Matić prisustvovala puštanju žičare u rad, rekla je da je to prvi završen projekat iz programa “Srbija 2025” i to pet meseci pre roka što “treba proslaviti”.
Podsetila je da je to, posle zlatiborske, druga žičara s kabinama otvorena u Srbiji za mesec dana, naglasivši da je ukupna investicija u te projekte 40 miliona evra.
Brnabić je istakla da takvi projekti doprinose bržem razvoju malih mesta i navela da će se nastaviti investiranje u turističku infrastrukturu ove i naredne godine i kazala da su među prirotetima “oživljavanje Golije i Stare planine, gde nema dovoljno infrastrukture”.
Najavila je i uređenje Ovčarsko-Kablarske klisure, jer kad se otvori auto-put do Požege, želja je da se klisura spremi za nove tutističke sadržaje.
Na pitanje novinara zašto je odlučeno da se žičara otvori u jeku epidemije korona virusa, kada lekari pozivaju na oprez, ona je kazala da će ljudi svakako dolaziti, a žičara će “pomoći da se smanje gužve”.
“Realno, što se tiče epidemioloških mera, niko se na skijanju nije zarazio, u kafićima jeste”, rekla je predsednica Vlade Srbije i naglasila da je zbog toga pojačan inspekcijski nadzor i kontrola u kafićima.
Ocenila je i da je dobro što se period pandemije koristi za ulaganje, kako bi se stekla konkurentska prednost u turizmu.
Ministarka turizma Tatjana Matić je oocenila da će žičara doprineti razvoju Kopanika, opštine Brus i intenzivnijoj turističkoj aktivnosti i tokom leta, što je nedostajalo tom planinskom centru.
Podsetila je da je njeno ministrastvo od 2015. do 2020. uložilo 125 miliona dinara u razvoj turizma na Kopaoniku, od čega 100 miliona u razvoj ski-centra.
“Nastavićemo da ulažemo u Kopaonik”, rekla je ona i navela da su “naši napori uz napore privrednika doprineli porastu turizma za 33 odsto u poslednjih par godina”.
Ministarka je naglasila da je, uprkos pandemiji, prošla godina za turizam na Kopaoniku bila “sjajna”, jer je posećenost bila rekordna – 105.000 turista što je 23 odsto više u odnosu na 2019. godinu.
