1.2 C
Novi Pazar
03/02/2023

Kako su pre jednog veka analizirali 2023. godinu: Muškarci s loknama, četvoročasovni radni dan…

Kada su naučnici i novinari 1923. godine analizirali kako bi život mogao izgledati za sto godina, leteće automobile su naravno očekivali i smatrali ih gotovo trivijalnim, dok su njihove prave vizije bili muškarci s loknama, četvoročasovni radni dan ljudi koji žive i po 300 godina i "radio-telefoni veličine ručnog sata" - prenosi američki javni radio-servis NPR.

IZVOR:Beta

To je rezultat analize Pola Ferija (Paul Fairie), istraživača Univerziteta u Kalgariju, u Kanadi, koji je analizirao pisanja stručnjaka i novinara za 2023. na osnovu pisanja štampe 1923. i objavio vrlo čitan prilog o tome na Tviteru.

Analize od pre jednog veka su o rastu stanovništva i produženju životnog veka, ličnoj higijeni, napretku od putovanja do zdravstvene zaštite, čak i razmišljanja o budućnosti novinarstva.

Jedan mali list je tada očekivao da 2023. više neće biti novina jer će se sve ovine ugasiti čak pola veka ranije, da će biti mnogo vrsta letelica, da se svetske vesti neće čitati, već slušati s posebnih uredjaja.

Feri je rekao za NPR da voli da prelistava stare novine, a od prošlog leta sakuplja isečke o tome kako su ljudi pre jednog veka zamišljali 2023. godinu.

Ukazao je da su se mnoge od tih analiza odnosila na stvari zbog kojih su ljudi tada bili zabrinuti, a koje su i danas izvor zabrinutosti za neke.

Na primer, izgleda da analize da će muškarci 2023. uvijati kosu, potiču iz “opšte zabrinutosti zbog svega što dovodi u pitanje rodne norme”, dok je priča o četvoročasovnom radnom danu deo šire trajne teme o uticaju obećavane automatizacije.

Nekoliko autora je za 2023. najavljivalo svet pun zdravih i lepših ljudi, a jedan je pisao iskorenjivanje raka, kao i tuberkuloze, dečije paralize, lokomotorne ataksije i lepre.

Godine 20123. “takmičenja u lepoti će biti nepotrebna jer će biti toliko lepih ljudi, da će biti gotovo nemoguće izabrati pobednike”, napisao je jedan novinski autor.

Neki su se usredsredili na ličnu negu i modne trendove, te je jedan antropolog proglasio “lokne za muškarce do 2023. godine”, dok je list “Savana njuz” predvideo da će žene “verovatno” brijati glave i da bi “vrhuanc stila mogli biti – crni zubi”.

Jedan list je očekivao da bi prosečan životni vek mogao da 2023. dostigne 100 godina, a neki pojedinci bi živeli i do 150 ili čak 200 godina. Drugi list je citirao naučnika koji je očekivao prosek od 300 godina.

Stvarnost je medjutim danas drugačija: očekivani životni vek u SAD je prošle godine opao na 76,4 godina, što je najkraće za skoro dve decenije.

Po optimističnom gledištu matematičara i inženjera elektrotehnike Čarlsa Štajnmica od pre jednog veka, ljudi će provoditi manje vremena radeći: “Nema teškog rada 2023!” – bio je naslov teksta o tome.

Štajnmic je verovao da “dolazi vreme kada neće biti duge gnjavaže (na poslu) i ljudi neće raditi više od četiri sata dnevno, zahvaljujući radu uredjaja na struju” – navodi list i dodaje da će u njegovoj viziji “svaki grad biti ‘besprekoran’ “.

Nekoliko publikacija je tvrdilo da će tehnološki i industrijski napredak učiniti Severnu Ameriku pogodnijom za život nego što je bila 1923, procenjujući 2023. stanovništvo SAD na 300 miliona, a Kanade na 100 miliona. Po najnovijim procenama, SAD 2023. imaju 335 miliona, ali Kanada nije dobacila do prognoze jer ima nešto više od 38 miliona stanovnika.

Neznano zašto, jedan novinski autor je predvidjao da će ljudi u ubudućnosti nositi “grejače za bubrege” i druge organe, slične grejačima za čajnike, a drugi je pretpostavio da će posuđe i stanovi biti pravljeni uglavnom od “kašaste mase i lepka”, u čemu nije mnogo pogrešio.

Američki pionir avijacije Glen Kertis predvideo je da će do 2023. “benzin kao pokretačko gorivo biti zamenjen radio-talasima, i nebo će biti ispunjeno bezbrojnim letelicama koje plove dobro definisanim rutama”.

Drugde je najavljivano otvaranje “polarne avio-kompanije” koja bi omogućila let aviona od Čikaga do Hamburga preko Severnog pola za samo 18 sati, dok se sada na toj relaciji leti 13 sati.

Veliko uzbuđenje pre jednog veka je izazivala mogućnost bežičnih komunikacija. Tako je jedan novinski autor zamislio svet u kojem Pitsburg i London primaju od trgovaca u Pekingu narudžbine za tada veliki novitet – “filmove koji govore” (tonski film), a “teretni brodovi koji lete 1.000 milja na sat ih isporučuju pre zalaska sunca”.

“Radio-telefoni veličine ručnog sata će sve ljude održavati u komunikaciji sa svim krajevima zemlje”, predvideo je taj noovinar i pogodio šta će biti 2023.

Arčibald Lou, britanski naučnik i pisac koji je izumeo ranu verziju TV-a i prvu bespilotnu letelicu – “dron”, napisao je da će “rat 2023. prirodno biti bežični rat”, zahvaljujući “bežičnoj telefoniji, bežičnom prenosu slike, bežičnom prenosu toplote, struje i teksta”.

On je otišao korak dalje prema jednom novinskom izveštaju: “Profesor Lou zaključuje da je sasvim moguće da će, kada civilizacija napreduje još jedan vek, mentalna telepatija (u 21. veku) postojati u embrionu, i da će time nastati veoma koristan metod komunikacije”.

Lou, cenjeni “futurolog” svog doba, napravio je mnoga druga i tačnija predviđanja o 21. veku: razvoj “pametnih telefona i diktafona”, savremene robne kuće, internet i čak i “rijaliti” TV-program, doduše samo nadmetanje uživo u plesu u luksuznoj dvorani.

NAJČITANIJE

FOTO DANA

Vezani članci

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime