“Tokom takvih događaja, mediji imaju veliku odgovornost da izveštavaju u skladu sa novinarskim kodeksom i etikom, poštujući osnovne profesionalne standarde – a pre svega je važno da ne objavljuju neproverene informacije. Međutim, mnogi srpski mediji pali su na tom testu, jer su se prepustili senzacionalizmu i paušalnom tumačenju, u želji da prvi jave vesti, da imaju što detaljnije (dez)informacije o događaju, čije objavljivanje nije od suštinskog interesa javnosti, te da dobiju što više klikova”, naveo je Demostat na svom sajtu.
Kako se u tekstu dodaje, širenje dezinformacija i lažnih i neproverenih vesti nakon što se dogodi velika tragedija može da izazove dodatnu konfuziju, pometnju, strah, anksioznost i panikui pretnju po javnu bezbednost.
Demostat je podsetio da su srpski mediji identitet dečaka koji je pucao u školi, uključujući i njegovu fotografiju, objavili nepuna dva sata nakon oružanog napada, dok su srpski zvaničnici istog dana izneli niz informacija, kao što su podaci o njegovoj porodici, visina zarade njegovih roditelja, ali i detalje iz njegovog medicinskog kartona, koje su potom prenosili i mediji.
Na prvoj zvaničnoj konferenciji za novinare Vlade Srbije objavljeno je i ko se nalazio na “spisku za odstrel” maloletnog K.K, a taj spisak su, kako piše Demostat, “bez razmišljanja” preneli mnogi mediji.
“Na portalima, u televizijskim emisijama i u novinama možemo pročitati bezbroj detalja o životu K.K., o njegovoj porodici, ponašanju, mogli smo da saznamo u kojoj zgradi živi. Novinari prenose i paušalna tumačenja i teorije o tome zašto se dečak odlučio na užasan čin u svojoj školi i kako je zločin počinjen, zanemarući činjenicu da nema mesta za senzacionalizam u ovakvim slučajevima, jer može dovesti do ponovne traumatizacije učesnika događaja i žrtava, tenzije i straha u javnosti, ali i do inspirisanja drugih da imitiraju zločin”, navodi Demostat.
Na sajtu se dodaje i da su mediji objavljivali i podatke iz istrage koji ne bi trebalo da budu objavljeni i izjave raznih izvora iz istrage za koje se ne može utvrditi da li su navodne ili stvarne, koji objašnjavaju zašto je do zločina došlo, te šta su maloletni K.K. i ubica iz Mladenovca rekli na saslušanju ili tokom razgovora sa nadležnima.
