20/04/2024
13.6 C
Novi Pazar

Dnevnik ratnih dana: Za svega dva-tri minuta izbjegao sam sigurnu smrt

Ermir Pilav pisao je dnevnik tokom rata i zabilježio sve trenutke koje je prolazio sa svojom porodicom od prvog do posljednjeg dana. Čuvajući život svoje ćerke, koja je tada imala skoro godinu dana, razmišljao je da mora pisati, da bi, ako bi se bilo šta dogodilo, dnevnik ostao kao njegov govor upravo njoj. Dijelimo sa vama dijelove iz ratnog dnevnika.

24.07.’93. – Subota

Pisanje dnevnika sam sveo na jednom u deset dana, pa tako i ovaj put. A za ovih 10 dana se dogodilo mnogo toga.

19.07.’93 Senad je ranjen na liniji u Hotonju. Imao je strahovitu sreću. Snajperski metak mu je zakačio peto rebro i vrh jetre i izašao na leđa.

Za divno čudo nije pogođen bubreg. Mada je bilo vrlo blizu. Ili snajperista ne zna ili mu nije upucan snajper…

On sada leži na hirurgiji, operisan je odmah. A ja sam i danas išao u posjetu. Osjeća se odlično, a kad izađe doći će ovdje kod nas nekoliko dana.

Senada je preživjela pravi šok.

Za Senada je saznala 20.07. i odmah je s biciklom došla do mog štaba i to pravo kroz Brodsku ulicu.

Imala je puku sreću pa je snajperista odmarao. Inače je u toj ulici non-stop prisutan.

Otišli smo odmah do bolnice i kad se uvjerila da je Senad relativno dobro tek se onda smirila…

Za to vrijeme Ada je provodila vrijeme sa teta Razom..

Ada je već velika curetina i priprema se da u najboljem svjetlu dočeka svoj prvi rođendan.

Ovih dana Sarajevo proživljava još jednu ofanzivu.

Recimo, prekjuče je na grad palo 3777 granata.

Ja sam taj dan morao ići u štab. Mogu reći da me je sačuvala samo neka velika sadaka.

Za svega dva-tri minuta izbjegao sam sigurnu smrt.

Nakon mog prolaska na barikadi u Pofalićima pala je granata i napravila masakr.

Nekoliko ih je poginulo a krvi je bilo do koljena.

I danas sam prolazio tom ulicom. Još su tamo sasušene lokve krvi i neki dijelovi odjeće…

I danas je granata pala na pijacu a samo sat vremena ranije sam bio tamo.

Nešto me gadno zaganjalo ovih dana.

Maloprije sam rezao drva pa me sad ruka malo boli. A ta drva sam nabavio prije nekoliko dana. Mislim da nam do zime može biti drva dovoljno.

Prije pet-šest dana mi je Suljo napravio novu peć. Jedva čekam da je donesem s Breke a da ovu staru krntiju izbacim vani…

Struje i dalje nema, skoro tri mjeseca, vode ima pa nema pa dođe pa nestane, ali može se.

Još nismo u potpunosti izgubili volju za životom. Mada smo pri kraju. A da bi malo popravili raspoloženje sad ćemo igrati remi.


Ermir Pilav imao je 26 godina kada je počela agresija na Bosnu i Hercegovinu u kojoj je počinjen genocid nad Bošnjacima. Nakon Elektrotehničke škole odmah je odslužio vojni rok i zaposlio se u JNA. Međutim, kada je počeo rat, Ermir je prešao u Armiju BiH i tako ostao bez ikakvih finansija kao i svi koji su tada isto učinili. Bio je u 105. motorizovanoj brigadi BiH i vrlo brzo postao komandir čete. Kao komandir koji je vodio svoju četu nije bilo ni jednog šehida.

Na fotografiji Ermir, njegova supruga Senada i njegova ćerka Ada.

NAJČITANIJE

FOTO DANA

Vezani članci

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime