Kako je uopšte krenula priča sa softver inženjeringom kod tebe?
Priča sa softver inženjeringom je počela kao prva ljubav iz detinjstva prema računarima, gde sam nakon kupovine prvog računara rešavao složene probleme i tako učio nove stvari. Taj potencijal su u meni uvideli roditelji, rodbina i komšije, pa se tako nekako i kasniji put učenja u srednjoj školi nastavio na smeru Administrator računarskih mreža. Tu su bili i moji prvi susreti sa kodiranjem, strukturama podataka i algoritmima. Kasnije nastavljam sa učenjem kursa PHP programiranja sa MySQL bazama podataka, gde i počinje moj profesionalni put. Radio sam u tim tehnologijama neko vreme i konstantno učio još i još dok nisam upotpunio to zvanje softver inženjera, gde danas planiram i razvijam složene sisteme, mobilne i web aplikacije koje se koriste kako korporativno, tako i u malim biznisima.
Šta ti je danas zanimljivije: pravljenje sajtova ili ljudi i priče koje stoje iza projekata koje radiš?
Uvek mi bude zanimljivije da radim na jednoj priči koja je sama po sebi puna entuzijazma, baš zato što je ljudi čine takvom. Gledati nešto kako se rađa i kako raste je čist dar Boga da svedočimo Njegovom davanju. Ovo kažem i za sve sfere života 🙂
Živimo u vremenu algoritama, veštačke inteligencije i binarnog koda. Kad pogledaš čoveka, njegove emocije, veru, unutrašnji svet, da li ti sve to još više govori koliko je čovek zapravo neobjašnjiv?
Apsolutno da. Bog dragi nam kaže da su znaci i dokazi Njegovi oko nas, a i u nama samima. Svaki čovek je univerzum za sebe, a vrata tog univerzuma je samo ljubav. Veštačka inteligencija je najviše nastala po uzoru na ljudsku, ali nikada neće biti ni blizu nje.
Šta je za tebe vera? Ne mora nužno samo religijski.
Za mene je vera sve, ali bukvalno sve. Ceo sistem života koji živimo, način na koji se ispovedamo, pogled kojim ka drugom gledamo, reč koju uputimo, posao koji obavljamo i sama svest koju o Bogu, pa onda o sebi gradimo.
Koliko te je ovaj posao promenio kao čoveka? Jesi li postao strpljiviji, zatvoreniji, smireniji… ili možda još radoznaliji?
Svaki posao na čoveka ostavlja neki trag, oblikuje ga karakterno da na nekim stvarima bude detaljniji i precizniji, na nekima opušteniji itd… Na mene je posao uticao tako da sam postao jako strpljiv, jer se brzopletošću u programiranju najviše može pogrešiti; postao sam temeljniji pri planiranju stvari, jer rad na aplikaciji zahteva temeljno planiranje arhitekture i strukture koda. Zatvoreniji nisam postao, već naprotiv, mnogo se više radujem susretu i razgovoru sa ljudima, jer tokom dugih radnih sati previše ćutim i uželim se da se ispričam sa meni dragim ljudima.
Šta ljudi najčešće ne razumeju kada je u pitanju posao softver inženjera? Šta se krije iza svega onoga što mi vidimo kao „samo jedan sajt”?
Najčešće nerazumevanje dolazi od mnoštva gotovih rešenja koja nisu nužno i najbolja za svačiju delatnost. To bude često propraćeno rečima: „To je za tebe pet minuta”, iako nikada nije pet minuta, već su nekada u pitanju sati i sati rada. Nerazumevanje potiče iz neznanja, pa samim tim kada objašnjavam složene procese koji se odvijaju u sistemima koji se svakodnevno koriste, često me gledaju sa nevericom koliko duboko ide sva ta tehnologija koju olako gledamo danas.
Da možeš da ugasiš internet na jedan dan i da pobegneš negde bez telefona i ekrana, gde bi otišao i šta bi radio?
Definitivno bi to bila neka planina ili nacionalni park. Inače praktikujem da sa porodicom idem svakog drugog vikenda na Goliju ili Kopaonik, a planiramo i da, Bože zdravlja, posetimo Prokletije.
Novi Pazar je grad jakog identiteta, energije i mentaliteta. Koliko je odrastanje baš ovde oblikovalo tebe, tvoj pogled na ljude i način na koji danas radiš i stvaraš?
Sama činjenica da brdski predeli nose sa sobom prilično drugačiji mentalitet od onih koji su u ravnici čini da sam ja, kao i mnogi moji sugrađani, veći ljubitelj lepog druženja uz kafu iliti, kako mi kažemo, „ćejfa”, i da uvek stavljamo prednost na same ljude i prijateljstva u odnosu na sve ostalo.
Razgovor sa Elmazom Nikšićem pokazuje da tehnologija i humanost ne moraju stajati na suprotnim stranama. Iako svakodnevno radi u svetu binarnog koda, sistema i algoritama, njegov pogled na život ostaje duboko vezan za čoveka, veru i međuljudske odnose.
Možda upravo zato njegove reči deluju toliko iskreno u vremenu kada se često zaboravlja da nijedna aplikacija, ma koliko napredna bila, ne može zameniti toplinu razgovora, bliskost ljudi i ono neobjašnjivo što svaki čovek nosi u sebi.
Marija Veselinović rođena je u Novom Pazaru. Farmaceutski tehničar po struci, urednica portala Tamni Vilajet. Saradjuje sa više medija i časopisa (Blagodarje, MediaSfera, Kinonija). Piše o teologiji, psihologiji, filozofiji i književnosti.
TAKT je i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i TikToku. Imate prijedlog teme ili želite podijeliti svoju priču? Javite nam se na redakcija@taktinfo.rs
